Information
  • HOW WE SHIP

    Information about shipment of the book SERBIAN AIR FORCE MEMORIAL...

  • HOW TO ORDER

    Information for ordering the book SERBIAN AIR FORCE MEMORIAL...

  • HOW TO PAY

    Information about available paying methods for book SERBIAN AIR FORCE MEMORIAL...

INTRODUCTION

УВОДНА РЕЧ ПРИРЕЂИВАЧА

Пуковник Миодраг П. Томић, један од шесторице првих српских пилота, несумњиво најуспешнији од њих, имао је дугу пилотску, ваздухопловну, официрску и командантску каријеру. Велики рат је завршио као најискуснији српски пилот у чину поручника, са три ваздушне победе, од којих две непризнате. У служби Ваздухопловства војске Краљевине Југославије, остао је до Априлског рата 1941. Био је на разним дужностима. Летео је активно на свим типовима авиона коришћеним до средине тридесетих година. Од 1939. године био је и ађутант Краља Петра II Карађорђевића. У Априлском рату је заробљен и одведен у немачки логор. После рата није желео да се врати у Југославију и, како му је супруга била Aмериканка, емигрирао је у САД. Умро је 1962. у Чикагу. Имао је сва српска и југословенска одликовања а такође и висока француска одликовања, међу којима два Ратна крста 1914-1916, два 1916-1918, две медаље Легије части итд. Пуковник Томић је био храбар, дисциплинован, сналажљив и проницљив пилот, врло способан и са израженим смислом за пилотажу. То је потврдио током Великог рата летећи у ескадрилама Српске авијатике на Солунском фронту, углавном у ловачким једносе- дима. Он је био и остао пилот-ловац, у правом смислу те речи. О Томићевом тексту Томићев необјављени текст, куцан на писаћој машини, којег је како сам каже, написао у намери да сачува од заборава догађаје из почетних година развоја Српског ваздухопловства, био је на жалост, недоступан током многих година. Срећом, текст је сачуван захваљујући светски познатом ваздухопловном истраживачу и писцу, г. Августу Г. Блумеу из САД. Стицајем околности, Блуме је доставио пре шест година копију тога текста г. Ненаду M. Миклушеву из Новог Сада, а он га је прекуцао у изворном облику и омогућио одређеном ужем кругу ентузијаста да га прочитају. Један од људи који су добили текст у интерној преписци је и господин Александар М. Огњевић. У пролеће 2014. године, господин Огњевић је контактирао господу Н. Миклушева и Огњана М. Петровића са предлогом да се биографија припреми за публикацију, што је тада прихваћено и договорено. Била је то идеална прилика да се са српске стране обележи стогодишњица Великог рата, као и запаженог учешћа ваздухопловства Краљевине Србије у њему. У овој књизи, текст је пренет, у највећој мери у оригиналном облику, с тим што су извршене одређене језичке дораде. Задржан је Томићев архаичан језик и стил писања, а такође и његов неуобичајен манир да о себи пише и у првом и у трећем лицу, често у истом пасусу. Одређена имена и називи (личности, авиона, организација, итд) писани су великим словима, онако како их је писао Томић. Такође су задржани и наводници код одређених имена и назива. Оригинална страна имена и називи, које Томић није дао, написани су на оригиналном језику у загради. С обзиром да у Томићевом тексту има одређених нетачности, јер је он догађаје описивао по сећању, много година после дешавања, потребна објашњења, исправке и тачни подаци дати су у фуснотама. Томић је углавном давао датуме по старом (Јулијанском) календару, а приређивачи су код сваког датума по старом, додали датум по новом (Грегоријанском) календару у загради. У случајевима у којима су подаци сумњиви, непотпуни, нејасни или нетачни, објашњења су дата у фуснотама. Томићев текст садржи само мали број придодатих фотографија лошег квалитета, углавном фотокопија, али су приређивачи обезбедили већи број фотографија које се односе директно на Томића и на одређене до- гађаје. Списак погинулих авијатичара који је саставио Томић није потпун, а део података је споран или нетачан. Ипак, приређивачи су се одлучили да списак оставе у изворном облику, онако како га је Томић дао. Разлог за такву одлуку је жеља да се читаоцима и истраживачима остави могућност упоређивања података. На крају је додата кратка биографија пуковника Миодрага П. Томића, базирана на службеним подацима. Само је заборав гори од смрти. Приређивачи, Огњан М. Петровић, Александар М. Огњевић Крушевац Београд, август 2014. годинe

 

EDITOR’S FOREWORD

Colonel Miodrag P. Tomić, one of the first six Serbian pilots, without a doubt the most successful of them all, had a long piloting, aviation, officer’s and commandant’s carrier. He finished the Great War as the most experienced Serbian pilot, with the rank of Lieutenant, with three aerial victories, of which two are not confirmed. He remained in the service of the Air Force of Kingdom of Yugoslavia (officially Vazduhoplovstvo vojske Kraljevine Jugoslavije) until the April War in 1941. He had various duties. He flew actively on all types of planes that were used until the mid thirties. Since 1939 he was Adjutant to the King Petar II Karađorđević. In the April War he was captured and taken to the German concentration camp. After the war he refused to return to Yugoslavia and emigrated to United States, a homeland of his wife. He died in Chicago in February 17, 1962. He was awarded with all Serbian and Yugoslavian decorations and also high French decorations, among of which there were two War Crosses 1914-1916, two 1916-1918, two medals of Legion of Honor, etc. Colonel Tomić was a brave, disciplined, resourceful and insightful pilot, very capable, with an expressed sense for flying. He confirmed that many times during the Great War by flying in Serbian Aviation (Srpska avijatika, officially Aeronautique de l’Armee Serbe) escadrilles on the Macedonian front (Solunski front i.e. Salonika front or Front d’Orient), mostly in single-seater fighter planes. He was and remained a fighter pilot, in a true sense of the word. About Tomić’s text. Tomić’s unpublished text typed on a typewriter, which was written according to him in the effort to preserve the events from the initial years of the development of Serbian Air Force, was unfortunately, unavailable for many decades. Luckily, text was preserved thanks to world famous aviation researcher and writer, Mr. August G. Blume from USA. Coincidentally, Mr. Blume delivered a copy of that text six years ago to a Mr. Nenad M. Miklušev from Novi Sad, and he retyped it in its original form and gave it to a certain inner circle of enthusiast to read. One of men who received text in internal correspondence was Mr. Aleksandar M. Ognjević. In spring of 2014, Mr. Ognjević contacted Mr. Miklušev and Mr. Ognjan M. Petrović with suggestion to prepare the biography for publication, which was agreed upon. It was an ideal chance for Serbian side to commemorate the Great War centennial, as well as memorable participation of Air Force of the Kingdom of Serbia in it. In this book, text was transferred, mostly in its original form, apart from certain language alterations. Tomić archaic language and style of writing is preserved, but also his unusual manner to write about himself in first and third person, often in the same passage. Certain names and titles (people, planes, organizations, etc) are written with capital letters, the way that Tomić wrote them. Quotation marks for certain names and titles were also kept. Original names and titles, that Tomić did not provide, were written in original language, in the bracket. Since Tomić described events from memory there are a lot of inaccuracies and needed explanations, corrections and accurate data are provided in footnotes. Tomić mostly provided dates according to old (Julian) calendar, and editors added to each old date a new one according to new (Gregorian) calendar in the bracket. In cases when data are doubtful, incomplete, unclear or inaccurate, data explanations are located in footnotes. Tomić’s text contains only a small number of added photographs of poor quality, mostly photocopies, but editors provided a large number of photographs that directly connected with Tomić and certain events. The list of killed airmen, that Tomić compiled, is not complete, and part of data is debatable or inaccurate. Still, editors decided to leave that list in its original form, the way that Tomić gave it. The reason for that decision is so that the readers and researchers could compare the data. At the end, a short biography of Colonel Miodrag P. Tomić, based on official data, is included. Oblivion is the only thing worse than death. Editors Ognjan M. Petrović, Aleksandar M. Ognjević Kruševac-Beograd, August, 2014